Zajedno sa započetim ekonomskim reformama, Srbija se pozicionirala kao jedna od najznačajnijih investicionih destinacija Centralne i Istočne Evrope. Prednosti poslovanja u Srbiji ogledaju se kroz:

• Konkurentne poreske stope – PDV, Porez na dobit itd. su među najnižima u Evropi.
• Restruktuiran i stabilan finansijski sistem.
• Jednostavne procedure osnivanja i registracije preduzeća.
• Jednostavne procedure za obavljanje spoljno-trgovinskog posla i realizaciju ulaganja.
• Slobodan pristup tržištu od preko 1.1 milijarde potrošača. Eksterno, Srbija može služiti kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tržište od više od 1 milijarde ljudi koje uključuje Evropsku uniju, Rusku Federaciju, SAD, Kazahstan, Tursku, zemlje CEFTA - Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i UNMIK/Kosovo, članove Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA - Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska i sporazum sa Belorusijom.
• Kvalitetno poslovno okruženje u Srbiji uz sistem podsticajnih mera koje daje država.

Istočna Srbija - Timočka Krajina se na severu graniči sa Rumunijom, a na istoku sa Bugarskom. Prostire između Dunava i dva koridora: Koridora X (Srbija) i koridora IV (Bugarska). Istočna Srbija se prostire se na površini od 7.130 km² obuhvata gradove Zaječar i Bor i opštine: Knjaževac, Boljevac, Sokobanja, Negotin, Majdanpek i Kladovo i zauzima 8,1% površine Srbije. Od osam opština, pet je pograničnih - 263 naseljena mesta. U regionu živi 242.000 stanovnika, što je 3,1% od ukupnog broja stanovnika Srbije. Ono što je decenijama unazad smatrano za veliku slabost, a to je pogranični karakter ovog kraja, sada postaje vidljiva prednost.

• Povoljna lokacija u srcu Balkana i 340 km granice direktno sa EU
• Značajno niži troškovi operativnih troškova (struja, voda itd.) u poređenju sa EU
• Kvalifikovana i prilagodljiva radna snaga sa relativno nižom cenom rada,
• Nedovoljno razvijena konkurencija na tržištu
• U toku su obimne intervencije na unapređenju saobraćajne infrastrukture u regionu
• Brojne uspešne investicije dijaspore kao i strane investicije koje se već implementiraju

Najzastupljenije industrije po opštinama su rudarstvo i metalurgija u Boru i Majdanpeku, energetika i hemijska industrija u opštinama Kladovo i Negotin, prehrambena industrija, industrija obuće i tekstila kao i mašinska industrija u opštinama Knjaževac, Zaječar i Boljevac i banjski turizam u Sokobanji.

Najvažniji turistički potencijali su Dunav sa Đerdapskom klisurom, Velikim i Malim kazanom i Nacionalnim parkom Đerdap, visokoplaninski masivi među kojima dominira Stara planina, Kučajske planine, Deli Jovan, Mali i Veliki Krš, Miroč, Veliki Greben, Homoljske planine, Ozren, Rtanj, Devica, Tupižnica, Tresibaba i Vrlejica. U sklopu turističke ponude ove oblasti značajan prirodni resurs predstavljaju termo-mineralne vode zbog kojih je relativno dobro razvijen banjski turizam u Sokobanji, Gamzigradskoj, Brestovačkoj i Nikoličevskoj banji i Banjici. U ovom sektoru postoji veliki prostor za dalju valorizaciju i plansku komercijalizaciju.

Region sadrži istorijske spomenike i arheološke lokalitete gde su najznačajniji Gamzigrad-Feliks Romuliana, na UNESKO listi svetske kulturne baštine, Ravna-Timacum Minus, Diana-Zanes, Fetislam, Trajanova tabla, Trajanov most, Vrelo-Šarkamen, Lepenski Vir, Sokograd, Vrmdžanski grad.  U kulturna dobra spadaju i Rajačke, Rogljevačke i Smedovačke pimnice, i brojni manastiri, Lapušnja, Gornja Kamenica, Koroglaš, Bukovo, Suvodol, Lozica, Krepičevac, Sv.Trojica, Sv. Petar i Pavle,  Manastirica, Vratna i drugi. Kuća Stevana Mokranjca i stara negotinska crkva, staro gradsko jezgro Negotina, staro banjsko kupatilo u Sokobanji deo su istorijskog nasleđa koje predstavlja turistički potencijal.

Nacionalna služba za zapošljavanje – NSZ – je servis koji pruža usluge nezaposlenim licima i poslodavcima u Srbiji.

Nacionalnu službu za zapošljavanje u našem regionu predstavljaju filijale Bor i Zaječar sa ispostavama u ostalih šest opština Borskog i Zaječarskog okruga.

Programi NSZ namenjeni su:

• edukacijama i prekvalifikacijama nezaposlenih lica,
• finansijskoj podršci samozapošljavanja i zapošljavanja lica sa evidencije NSZ-a,
• angažovanju nezaposlenih lica kroz javne radove,
• zapošljavanju nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih lica,

Za više informacija pogledajte na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje - link.

Fond za razvoj Republike - Srbije je jedna od najstarijih finansijskih institucija u vlasništvu države. Realizacijom svojih aktivnosti Fond za razvoj podstiče privredni razvoj, ravnomerni regionalni razvoj, unapređuje konkurentnosti domaće privrede, podstiče razvoj proizvodnog zanatstva i uslužnih delatnosti, podstiče zapošljavanje i razvoj tržišta kapitala.

Kroz Fond za razvoj Republike Srbije moguće je aplicirati za:

• Investicione kredite
• Kredite za trajna obrtna sredstva
• Start-up krediti
• Podsticanje preduzetništva kroz razvojne projekte
• Krediti za poslovanje u nerazvijenim područjima
• Garancije
• Krediti za likvidnost COVID 19
• Krediti za žene preduzetnice i mlade
• Investicioni program - Oporavak i razvoj

Namena sredstava putem ovih kredita i programa fonda za razvoj može se manifestovati kroz:

1. kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora u kojem se obavlja proizvodnja ili skladištenje proizvoda;
2. kupovinu nove ili polovne proizvodne i građevinske opreme (ne starije od pet godina), uključujući dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje;
3. trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 20% ukupnog investicionog ulaganja;

nabavku softvera i drugih nematerijalnih ulaganja.

Za više informacija posetite internet stranicu Fonda za razvoj.

Razvojna agencija Srbije je agencija Vlade Republike Srbije osnovana za obavljanje razvojnih, stručnih i operativnih poslova podsticanja i realizacije direktnih ulaganja, promocije i povećanja izvoza, razvoja i unapređenja konkurentnosti privrednih subjekata, ugleda i razvoja Republike Srbije u oblasti privrede i regionalnog razvoja.

Cilj rada Razvojne agencije Srbije je:

• Obezbeđivanje pouzdane usluge domaćim i stranim ulagačima, uz najviši nivo pouzdanosti, poverenja i predvidljivosti;
• Pružanje podrške aktivnostima koje će materijalno doprineti sposobnostima srpskih privrednih društava, a posebno u oblasti sve većeg broja lokalnih dobavljača za multinacionalne kompanije (MNК), internacionalizacije srpskog privatnog biznisa i privlačenja investicionih projekata sa većim uticajem na privredu Republike Srbije;
• Podrška izvozu i novim investicijama
• Pružanje stručne podrške malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, zanatlijama i drugim privrednim subjektima za potrebe njihovog i regionalnog razvoja;
• Obavljanje poslova koordiniranja rada regionalnih razvojnih agencija;
• Izgradnja institucija i kapaciteta, kao i poslova međunarodne i međuregionalne saradnje, jačanjem partnerskih odnosa sa svim relevantnim faktorima u zemlji i svetu;
• Obezbeđivanje uslova za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz evropskih fondova, donacija i drugih oblika razvojne pomoći;
• Stalna obuka kadrova i izgradnja kompetentnih ljudskih resursa;
• Zadovoljstvo korisnika, kroz stalno poboljšanje kvaliteta usluga i rada.

Javni pozivi Razvojne agencije Srbije

Svake godine Razvojna agencija Srbije sprovodi programe podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima, a 2022 godine programi su:

• Javni poziv za sprovodjenje paketa usluga za mlade i žene preduzetnice
• Javni poziv Program finansijske podrške korisnicima projekata IPA programa teritorijalne saradnje
• Javni poziv za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u automatizaciju postojećih kapaciteta u oblasti prehrambene industrije
• Javni poziv za učešće u programu podrške internacionalizaciji MSP kroz individualno učešće na međunarodnim sajmovima u inostranstvu

Možete pogledati aktuelne konkurse na internet stranici ovde.

Privredna komora Srbije (PKS) je zakonom definisana organizacija privrednih subjekata. Sa tradicijom dužom od 160 godina, PKS okuplja privredu Srbije u jedinstven sistem, sektorski i regionalno.

Članovi PKS su privredna društva, grupisana u sektore poljoprivrede, industrije i usluga, koji se uže grupišu u 19 granskih udruženja. U okviru mreže od 16 regionalnih privrednih komora i komore glavnog grada, omogućuje se stručna podrška i efikasno zastupanje interesa privrede po regionima. Kroz rad predstavništava u više evropskih zemalja, glavnih spoljnotrgovinskih partnera, poseban značaj daje se internacionalizaciji poslovanja i međunarodnom povezivanju domaće privrede.

PKS zastupa interese i stavove članova učešćem u kreiranju zakona i drugih propisa važnih za poslovnu zajednicu; unapređuje ekonomsku saradnju sa inostranstvom; pruža informativno-analitičku podršku privredi; podstiče izvoznu aktivnost i uključivanje domaćih kompanija u međunarodne dobavljačke lance. Kroz povezivanje privrede i nauke podstiče se primena novih tehnologija i znanja u savremenom poslovanju i proizvodnji.

Svi članovi PKS imaju prava i obaveze definisane zakonom i internim aktima. PKS je samostalna i nezavisna u svojim aktivnostima, a u radu njenih organa uprave i tela učestvuju privrednici.

U našem regionu postoji RPK Zaječar kao dela jedinstvenog komorskog sistema, članovima su dostupne usluge izdavanja dokumenata po osnovu prenetih javnih ovlašćenja (potvrde, uverenja i mišljenja koja prate unutrašnje i spoljnotrgovinsko poslovanje); izdavanje ATA karneta i prateće dokumentacije; preuzimanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata; organizovanje učešća na regionalnim i međunarodnim sajmovima; učešće u edukativnim programima (obuke i treninzi); informacije o izmenama propisa od značaja za poslovanje, kao i podaci ekonomskim kretanjima u zemlji i regionu.

PKS - RPK Zaječar pruža podršku u prevođenju sa srpskog na engleski jezik i sa engleskog na srpski jezik (stalni sudski tumač za engleski jezik) kao i podršku u organizovanju poslovnih događaja iznajmljivanjem konferencijskih prostorija i tehničke opreme.

Na osnovu saradnje sa Institutom za standardizaciju, u okviru Info centra uspostavljenog u PKS-RPK Zaječar, privrednim društvima i drugim zainteresovanim strankama je omogućen pristup svim aktuelnim standardima trenutno važećim u Republici Srbiji. Privrednim društvima je osim informacije o aktuelnim standardima omogućen i pristup kompletnoj bazi standarda koje mogu dobiti na uvid, kao i prikazane veze sa svim zakonskim odredbama sa kojima su standardi povezani.

Informacije o svim uslugama PKS možete pronaći na https://pks.rs/.

RARIS – Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije – formiran je 2007. godine na osnovu inicijative koja je došla od samih osnivača iz istočne Srbije.

Osnivači RARIS - a:

• Gradovi: Zaječar i Bor
• Opštine: Majdanpek, Kladovo, Boljevac, Knjaževac, Sokobanja i Negotin
• Regionalna privredna komora Zaječar,
• Preduzeće za puteve Zaječar,
• NVO “Timočki klub”,
• Fakultet za menadžment, Zaječar.

Cilj RARIS – a je podrška razvojnim inicijativama koje se zasnivaju na institucionalnom povezivanju i partnerstvu koji vode ka održivom razvoju istočne Srbije.

RARIS tim: iskusni i posvećeni zaposleni sa velikim znanjem u domenu teritorijalnog razvoja u domaćem i međunarodnom kontekstu.

RARIS ima mali tim sačinjen od ljudi sa velikim iskustvom na sličnim poslovima, sa širokim spektrom znanja koje će omogućiti pokrivanje široke lepeze programa.. RARIS usaglašava svoje aktivnosti sa osnivačima kroz redovne kontakte sa opštinskim Kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj čije je osnivanje RARIS i inicirao i pomogao. RARIS ima izuzetnu saradnju sa više Ministarstava, domaćih institucija i organizacija.

4. maja 2011. godine, na osnovu Zakona o regionalnom razvoju, RARIS je postao prva akreditovana agencija za regionalni razvoj u Srbiji.

RARIS je kreirao i vodi  Platformu Dijaspora Biznis Info koja je namenjena dijaspori koja želi da počne poslovanje u istočnoj Srbiji  ili posluje sa istočnom Srbijom.

Za više informacija posetite www.raris.org

Uslovi za dobijanje olakšica za novoosnovane firme

Najnovije izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje su sledeće:

• budući poslodavci moći će da koriste poresku olakšicu samo po osnovu svoje zarade - biće oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa samo za sebe;
• nemaju pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa po osnovu zarade za svoje zaposlene (po starom propisu imali su za najviše 9 novozaposlenih lica);
• firme koje su već započele ovaj program po starim propisima moći će isti da koriste, ali su sada za njih iz Budžeta Republike Srbije obezbeđena jedino sredstva za zdravstveno osiguranje;
• firme koje su započele korišćenje olakšica po starom propisu - od 01. oktobra 2018. godine mogu i dalje da ih koriste, ali iznos zarade za 12 meseci ne može da bude veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade iz prethodne godine;
• vlasnici koji ispune uslove i osnuju firmu posle 01. januara 2019. godine moći će da koriste olakšice i biće im iz Budžeta Republike Srbije uplaćeni svi doprinosi (PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti);
• preduzetnici i pravna lica koja registruju firmu po novom propisu za poresko oslobođenje mogu da koriste maksimalan iznos zarade od 37.000 dinara u neto iznosu.

Ko sve može ima prava na poresku olakšicu?

Novoosnovane firme, odnosno budući registrovani poslodavci koji bi mogli da ostvare pravo na poreske olakšice su:

• preduzetnici,
• DOO firme,
• preduzetnici poljoprivrednici.

Ako želite da otvorite firmu možete biti oslobođeni poreza i doprinosa za sebe kao vlasnika, odnosno preduzetnika ili kao osnivača DOO. Imate pravo da ostvarite oslobođenje od plaćanja doprinosa na teret zaposlenog i na teret poslodavca pa osnovu:

• lične zarade preduzetnika,
• zarade osnivača DOO, ako su zaposleni u toj firmi,
• zarade preduzetnika poljoprivrednika.

Ukoliko želite da postanete paušalno oporezovani preduzetnik onda nemate pravo na ove poreske olakšice, jer nove olakšice ne važe za paušalce. Morate biti opredeljeni za isplatu lične zarade i da vodite poslovne knjige.

Da bi preduzetnici i vlasnici preduzeća dobili nove olakšice moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

• da su fizička lica - odnosno budući preduzetnici ili osnivači DOO najmanje šest meseci bez prekida pre dana otvaranja svoje firme bili prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposlena lica ili da su u periodu od 12 meseci pre dana registrovanja i otvaranja svoje firme završili srednju školu, višu ili fakultet, i da su stekli obrazovanje u skladu sa Zakonom;
• da je fizičko lice, odnosno preduzetnik (kao i preduzetnik poljoprivrednik) prijavljen na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja;
• da fizičko lice, odnosno osnivač bude zaposlen u svojoj novoosnovanoj DOO firmi (da ima zasnovan radni odnos);
• ukoliko DOO ima više osnivača pravo se može ostvariti za najviše devet osnivača, koji takođe moraju potpisati ugovor o radu i biti zaposleni u firmi.

Kada se radi o više osnivača u jednom DOO, poreske olakšice mogu da se ostvare za najviše devet osnivača, pod uslovom da su svi potpisali ugovor o radu u firmi, odnosno da su zasnovali radni odnos. Svi osnivači moraju biti prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.

Kada poslodavac može da koristi nove poreske olakšice?

Poslodavac može da ostvari pravo na oslobođenje od poreza i doprinosa za zarade koje su isplaćene u periodu od 12 meseci, počevši od dana kada je osnovana firma - registrovan preduzetnik ili kada je osnovano DOO.

Nove olakšice mogu da koriste samo novoosnovani preduzetnici, novi osnivači DOO i preduzetnici poljoprivrednici, ali samo ako ispune uslove i ako su otvorili firmu posle 01. januara 2019. godine. Ovu olakšicu mogu da iskoriste sve buduće firme koje ispunjavaju određene uslove, a koje budu registrovane u privredni registar zaključno sa 31.12.2020. godine.

Koja su ograničenja poslodavaca kod korišćenja poreskih olakšica?

Postoje nekoliko ograničenja kada se koriste nove poreske olakšice:

• jedno lice ne može više puta da ostvari olakšice i pravo na poresko oslobođenje;
• ako jedan novoosnovani poslodavac ostvari poresko oslobođenje, drugi novoosnovani poslodavac ne može da ostvari poresko oslobođenje za istu osobu;
• lice koje ostvari nove olakšice za oslobođenje od poreza i doprinosa ne može da koristi druge olakšice, poput subvencije za samozapošljavanje i zapošljavanje novih lica koje dodeljuje Nacionalna služba za zapošljavanje.

Postupak ostvarivanja prava na povraćaj

Obaveza poslodavca jeste da prvo podnese poresku prijavu PPP-PD. U poreskoj prijavi se iskazuju ukupan broj zaposlenih – kao i za novozaposlena lica za koja tražite povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa tako i za lica koja nemaju taj status.

Nakon podnošenja poreske prijave dužni ste da platite obračunate poreze i doprinose po odbitku na osnovu podnete poreske prijave a zatim možete nadležnoj filijali Poreske uprave prema vašem sedištu podneti zahtev za povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa za novozaposlene radnike.

Ovaj zahtev se podnosi pojedinačno za svaku podnetu poresku prijavu.

Više o porezima možete potražiti na internet adresama:

• Zakon o porezu na dohodak građana
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica
• Uredba o paušalnom oporezivanju

Kada stičem pravo na oslobađanje od poreza i koliko?

Kao što je u prethodnom tekstu već napomenuto postoje i posebne mere za oslobađanja poreza za preduzetnike i pravna lica koja koje propisuje država kao podsticaj zapošljavanju.

Na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana (Član 21ž) i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Član 45đ), predviđeni su sledeći vidovi podrške:

1. Do 70% oslobođenja od poreza i doprinosa za novo zapošljavanje
   Od 1. januara 2020. godine će sve kompanije koje zapošljavaju osobe koje tokom 2019. godine nisu bile u radnom odnosu, uključujući i mlade koji se prvi put zapošljavaju, imati mogućnost da budu oslobođene obaveze plaćanja poreza i doprinosa i to:

• u 2020. godini - 70% poreza i 100% doprinosa za PIO
• u 2021. godini - 65% poreza i 95% doprinosa za PIO
• u 2022. godini - 60% poreza i 85% doprinosa za PIO

2. 70% umanjene osnovice poreza i doprinosa za zapošljavanje mladih povratnika
   Osoba koja zasniva radni odnos sa domaćim poslodavcem na radnom mestu za koje je potrebno posebno stručno obrazovanje i potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada, ostvaruje pravo na olakšicu u vidu umanjenja osnovice poreza i doprinosa za 70% za zaradu novonastanjenih lica, ukoliko je:

• u momentu zaključenja ugovora o radu mlađa od 40 godina i
• u periodu od 12 meseci pre zaključenja ugovora o radu pretežno boravila van teritorije Republike Srbije radi daljeg školovanja, odnosno stručnog usavršavanja i
• mesečna zarada je veća od 145.104 dinara.

Pravo na umanjenje može da se ostvari za period od pet godina od dana zaključenja ugovora o radu

3. 70% manja osnovica poreza i doprinosa za zapošljavanje povratnika i stranaca
   Olakšica se odnosi na novonastanjena lica koja zasnuju radni odnos sa domaćim poslodavcem (na radnom mestu za koje je potrebno posebno stručno obrazovanje i potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada). Radi korišćenja olakšice, potrebno je ispuniti uslove:

• da lice u prethodna 24 meseca nije pretežno boravilo na teritoriji Republike Srbije i
• da je ugovorena mesečna bruto zarada veća od 217.656 dinara.
• Pravo na umanjenje osnovice može da se ostvari za period od pet godina od dana zaključenja ugovora o radu, nezavisno od promene poslodavca.